недеља, 3. јун 2012.

Мождани мост - Pons Varoli

Мождани мост или Pons Varoli се надовезује на продужену мождину. Настао је од 3. можданог мехура Rombencephalon-a. Његова дужина износи око 2,5 до 3 центиметара и седиште је веома важних рефлекса.

Функционална анатомија можданог моста

Понс се директно наставља на продужену мождину, одмах изнад снопа нервних влакана stria medularis. На вентралној и латералној страни изражена су понотцеребрална влакна која спајају понс са малим мозгом. Дорзална или леђна страна можданог моста окренута је ка четвртој можданој комори. У састав сиве масе понса улазе једра V, VI, VII, и део VIII кранијалног нерва.                     
Део који је окренут ка четвртој можданој комори назива се tegmentum pontis а вентрална страна понса назива се базиларни понс или понс у ужем смислу. Ретикуларна формација се наставља и кроз пон и њен централни део чини nucelus raphe pontis чији неурони чине серотонинергичан пут или трактус, назив носи по томе што се на крају ових неурона лучи серотонин. 

Са понса полазе 4 кранијална нерва и то су :
- Nervus trigeminus или V кранијални нерв
- Nervus abducens или VI  кранијални нерв
- Nervus facialis или VII  кранијални нерв
- Nervus statoacusticus или VIII  кранијални нерв

 Nervus trigeminus је најдужи кранијални нерв, док само део VIII кранијалног дела и то већи део полази са можданог моста а мањи са продужене мождине.

Функција можданог моста

Варолијев мост је центар многих битних рефлекса. Ту се налази центар за регулацију фреквенције дисања, одбрамбени корнеални рефлекс или рефлекс трептања, рефлекс лакримације или лучења сузи. Такође у ову структуру долазе болни надражаји из коже лица, зуба и уха. Овде се такође налази центар за сисање, за жвакање и пошто са понса полази Nervus facialis има улогу и у усклађивању мимике лица.

Нема коментара:

Постави коментар