1. Генотип особе оболеле од цистичне фиброзе је аа. Здрави су АА а преносиоци тј. хетерозиготи су Аа. Како је ово рецесивна болест родитељи морају бити хетерозиготи Аа па при укрстању добијамо АА , Аа, Аа, аа. Вероватноћа да је следеће дете болесно је 25% односно 1/4. Вероватноћа да ће дете бити хетерозигот је 2/3 јер се гледају само здрава деца а њих је троје.
2. Како је један од Вудијевих родитеља имао Хантингтонову болест значи да је он хетерозигот Аа. При укрштању са нормалном особом аа добија се потомство генотипа Аа, Аа, аа, аа тј оболелих ће бити 50%.
3. Како се из овог брака родило дете и са нормалном дужином прстију зна се да је мушкарац хетерозигот за ову аномалију. Па при укрштању мушкарца Аа и здраве жене аа добијају се деца са генотиповима Аа, Аа, аа, аа. Вероватноћа рађања детета са брахидактилијом је 50% тј. 1/2 деце.
4. Како обоје имају хондродистрофију а имају нормално потомство они морају бити хетерозиготи за ову аномалију тк. Аа. При укрштању добијамо децу са генотиповима АА, Аа, Аа, аа. Дакле, како се рецесивне особине испољавају само у хомозиготно-рецесивном стању ово обољење је доминантно.
5. Човек са плавим очима има генотип аа, жена има генотип Аа и има кестењасте очи јер је рецесиван алел наследила од мајке која је такође са плавим очима тј. генотипом аа. Дакле, при укрштању се очекује половина деце са плавим а половина са кестењастим очима.
6. Андријин отац болује од ове ензимопатије а велика већина ензимопатија се наслеђују рецесивно. Дакле, отац има генотип аа, како у породици имају и оболелог сина, значи да је мајка хетерозигот Аа, Андрија такође има генотип Аа, а отац како је оболео има генотип аа, као и Андријин брат. Из укрштања се добија да ће 50% деце бити болесно. Ако би се она удала за човека са алкаптонуријом такође би однос оболеле деце био 50% и здраве 50%.
7. Ако мајка има крвну групу О значи да има генотип ОО исто тако и дете. Како је један алел О дете наследило од мајке други мора од оца. Отац може бити хетерозигот АО и Б0 али не може бити АБ крвне групе.
8. Човек који има нулту крвну групу тј. ОО не може бити отац детету АБ (види наслеђивање крвних група).
9. Како је дете ОО мајка мора бити БО односно други алел О је добио од оца а могао је добити само од оца АО јер особа са АБ нема тај алел.
10. Како је жена нормална али је њен отац био слеп за боје а дао јој је један Х хромозом и она је сада афицирана тј. здрав преносилац за далтонизам. Ако се укрсти са особом слепом за боје добијамо да је вероватноћа да ће њихово прво мушко дете бити слепо за боје је 1/4 тј. 25%. Оболелих ћерки ће бити 1/2 тј 50% а нормалних ће бити такође 50% али ће бити преносиоци.
11. Петар је био у праву јер мајка здрав преносилац за далтонизам али како се код особа женског пола рецесивне особине испољавају у хомозиготном стању морала би да један мутирани алел наследи од оца, али како је Петар здрав он јој никако није могао дати овај алел. Једна од могућности би била да је рођена девојчица са Тарнеровим синдромом са генотипом ХО, онда би могао Петар бити отац, али у задатку није речено ништа о томе. Да је родила мушко дете Петар не би морао да сумња.
12. Миопија се наслеђује аутозомно-рецесивно.
13.
а) Интерстицијална делеција
б) Парацентрична инверзија
в) Дупликација
г) Перицентрична инверзија
14. Дошло је до инверзије на хромозому број 12 јер носиоци инверзија имају смањену фертилност (погледај структурне аберације хромозома).
15. До нераздвајања је дошло у сперматогенези оца јер да се десило код мајке њихова ћерка би била са Тарнеровим синдромом и слепа за боје.
Нема коментара:
Постави коментар