Летални алели

Многи генски продукти су неопходни за преживљавање јединке. Мутације на таквим генима доводе до нефункционалности њихових генских продуката. Они понекад могу бити толерисани у хетерозиготном стању, тј. када један алел може да продукује довољну количину неког генског продукта.

Рецесивни летали су алели који доводе до тога да хомозиготне рецесивне јединке не преживљавају. Време њихове смрти зависи од тога у ком преиоду живота је дати генски продукт неопходан.

У ситуацијама када један алел није довољан за преживљавање јединке, односно ни хетерозиготи неће преживети говоримо о доминантим леталима.

Код људи Хангтинтонова болест се јавља у присуству доминантног алела H. Појављивање обољења код хетерозигота, дакле Hh, је одложено до одраслог доба, а алел се обично експримира око 40. године живота. Оболеле особе од ове болести одликују се тешком моторном и нервном прогресивном дегенерацијом, а овај летални поремећај има додатно отежавајући случај а то је да су већ болесне особе засновале породицу и оставиле потмство пре него што је болест откривена.

Доминантни алели су веома ретки. Да би се одржао у популацији, носилац мора да заснује породицу. Уколико би све оболеле особе умрле пре достизања репродуктивне зрелости алел би нестао из популације, све док се не би поново појавио као узрок неке мутације.

Код мишева летални алел је yellow (A^Y), који је одговоран за жуту боју крзна. Овај алел је  доминантан у хетерозиготном стању и мишеви су жуте боје крзна, док је у хомозиготно-рецесивном стању леталан и они умиру још у ембрионалном стадијуму развића.